LON­DON – Me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja Am­ne­sti in­ter­ne­še­nel ob­ja­vi­la je da­nas go­di­šnje iz­vje­šta­je za ze­mlje za­pa­dog Bal­ka­na, a u iz­vje­šta­ju o Hr­vat­skoj pr­vo na šta se uka­zu­je pa­žnja je­ste da je na­sta­vlje­na dis­kri­mi­na­ci­ja Sr­ba i Ro­ma.
Ta­ko­đe se do­da­je da sto­pa is­tra­ga i pro­ce­su­i­ra­nje rat­nih zlo­či­na osta­je na ni­skom ni­vou.
Sr­bi u Hr­vat­skoj i da­lje se su­o­ča­va­ju sa dis­kri­mi­na­ci­jom pri­li­kom za­po­šlja­va­nja u jav­nom sek­to­ru i po­vra­ća­ja sta­nar­skog pra­va, na­vo­di AI.
Am­ne­sti pod­sje­ća i da je Ustav­ni sud u ju­lu pro­gla­sio ne­u­stav­nom pe­ti­ci­ju za za­bra­nu ogra­ni­če­nju upo­tre­be je­zi­ka ma­nji­na u je­di­ni­ca­ma lo­kal­ne sa­mu­po­ra­ve gdje je naj­ma­nje po­lo­vi­na po­pu­la­ci­je iz re­do­va ma­nji­na.
Iako se pe­ti­ci­ja od­no­si­la na či­ta­vu ze­mlju, pot­pi­sni­ci – gru­pa hr­vat­skih ve­te­ra­na, iz­ri­či­to je tra­ži­la za­bra­nu upo­tre­be dvo­je­zič­nih ta­bli u Vu­ko­va­ru, pod­sje­ća AI.
AI ta­ko­đe na­vo­di da mno­gi Ro­mi i da­lje ži­ve u po­di­je­lje­nim na­se­lji­ma bez si­gur­no­sti po­sje­da i uz ogra­ni­čen pri­stup osnov­nim stva­ri­ma kao što su vo­da, stru­ja, pre­voz.
Rom­ska dje­ca se su­o­ča­va­ju sa se­gre­ga­ci­jom u ško­la­ma, a od­ra­sli sa dis­kri­mi­na­ci­jom na tr­ži­štu ra­ta zbog ko­je zna­čaj­no ve­ća sto­pa ne­za­po­sle­no­sti me­đu Ro­mi­ma u po­re­dje­nju sa dru­gim et­nič­kim gru­pa­ma.
AI na­vo­di da je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca pro­tiv jed­nog biv­šeg čla­na hr­vat­skih oru­ža­nih sna­ga za zlo­či­ne to­kom ope­ra­ci­je Olu­ja 1995. go­di­ne.
U mar­tu je ofi­cir hr­vat­ske voj­ske Bo­žo Ba­če­lić po­stao pr­va oso­ba osu­đe­na pred na­ci­o­nal­nim su­do­vi­ma za rat­ne zlo­či­ne to­kom ope­ra­ci­je Olu­ja, a u to­ku su još dva pro­ce­sa za zlo­či­ne to­kom ope­ra­ci­ja Olu­ja.
Ukup­no osam pri­pad­ni­ka hr­vat­skih voj­nih for­ma­ci­ja i 15 pri­pad­ni­ka srp­skih na­la­zi se na su­du zbog rat­nih zlo­či­na.
Hr­vat­ska je, ka­ko se na­vo­di, na­sta­vi­la da odu­go­vla­či sa usva­ja­njem sve­o­bu­hvat­nog prav­nog okvi­ra ko­ji bi re­gu­li­sa­li sta­tus svih ci­vil­nih žr­ta­va ra­ta i nji­hov pri­stup od­šte­ti.
U av­gu­stu Hr­vat­ska je pot­pi­sa­la re­gi­o­nal­nu de­kla­ra­ci­ju o ne­sta­lim li­ci­ma i oba­ve­za­la se da će spro­vo­di­ti mje­re ra­di ra­svje­tlja­va­nja sud­bi­ne 2.200 još uvi­jek ne­sta­lih u Hr­vat­skoj.
Ta­ko­đe se do­da­je da su pra­va po­ro­di­ce ne­sta­lih li­ca i da­lje ugro­že­na zbog od­su­stva za­ko­na o ne­sta­lim li­ci­ma.
U iz­vje­šta­ju o Ma­ke­do­ni­ji, AI na­vo­di da se ljud­ska pra­va sve vi­še ogra­ni­ča­va­ju, kao i da su od­no­si iz­me­đu ma­ke­don­ske i al­ban­ske po­pu­la­ci­je na­ru­še­ni na­sil­nim pro­te­sti­ma.
Ta­ko­đe se uka­zu­je da ma­ke­don­ske vla­sti ni­su uspje­le da spri­je­če i za­šti­te Ro­me od raz­li­či­tih ob­li­ka dis­kri­mi­na­ci­je, te da ak­ci­o­ni plan o in­klu­zi­ji Ro­ma još uvi­jek ni­je pri­mi­je­njen.
U iz­vje­šta­ju se pod­sje­ća da je spe­ci­jal­ni iz­vje­sti­lac UN o slo­bo­di iz­ra­ža­va­nja u apri­lu kri­ti­ko­vao po­gor­ša­nje si­tu­a­ci­je ka­da je ri­ječ o slo­bo­di iz­ra­ža­va­nja, plu­ra­li­zmu i ne­za­vi­sno­sti me­di­ja.
To­kom maj­skih pro­te­sta, po­li­ci­ja je za­pli­je­ni­la opre­mu tri me­dij­ske ku­će i obri­sa­la nji­ho­ve snim­ke, a po­li­ti­ča­ri i da­lje tu­že no­vi­na­re za kle­ve­tu.
An­ti­di­skri­mi­na­ci­o­ni za­kon ni­je iz­mi­je­njen u ci­lju za­bra­ne dis­kri­mi­na­ci­je na osno­vu sek­su­al­ne ori­jen­ta­ci­je, i bor­ci za za­šti­tu pra­va LGBTI po­pu­la­ci­je su re­dov­no iz­lo­že­ni pri­jet­nja­ma, ocje­nju­je se u iz­ve­šta­ju.
Opi­su­ju­ći si­tu­a­ci­ju u BiH, AI is­ti­če vi­so­ku sto­pu ne­za­po­sle­no­sti i ne­za­do­volj­stvo ra­dom dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja ko­ji su, ka­ko se pod­sje­ća, iza­zva­li ma­sov­ne pro­te­ste pra­će­ne su­ko­bi­ma de­mon­stra­na­ta i po­li­ci­je.
Pred do­ma­ćim su­do­vi­ma se pro­ce­su­i­ra­ju zlo­či­ni, ali je na­pre­dak ma­li i ne­ka­žnji­vost pri­sut­na. Mno­gim ci­vil­nim žr­tva­ma ra­ta i da­lje ne­ma­ju pri­stup pra­vo­su­đu i od­šte­ti.
AI na­vo­di da su dis­kri­mi­na­ci­ji iz­lo­že­ni Ro­mi, ali i pri­pad­ni­ci LGBTI za­jed­ni­ce.
Ka­da je ri­ječ o Al­ba­ni­ji, Am­ne­sti na­vo­di da je na­si­lje i da­lje ras­pro­stra­nje­no, a da žr­tve ri­jet­ko do­bi­ju prav­du. Ne­ka­žnji­vost je i da­lje pri­sut­na.
Si­ro­ma­šni lju­di, uklju­ču­ju­ći Ro­me, i da­lje ne­ma­ju do­volj­no mo­guć­nost za pro­na­la­že­nje ade­kvat­nog smje­šta­ja, upr­kos obe­ća­nji­ma vla­sti, a ne­ka­da­šnje ba­ra­ke na­mi­je­nje­ne pri­vre­me­nom smje­šta­ju žr­ta­va pri­sil­nog ise­lja­va­nja ni­su is­pu­ni­li me­đu­na­rod­ne stan­dar­de. (Tan­jug)


Slo­ve­ni­ja ni­je ri­je­ši­la sta­tus „iz­bri­sa­nih”

Što se ti­če Slo­ve­ni­je, Am­ne­sti is­ti­če da slo­ve­nač­ke vla­sti ni­su ri­je­ši­le pi­ta­nje sta­tu­sa „iz­bri­sa­nih”, od­no­sno lju­di ko­ji­ma je pra­vo na stal­no pre­bi­va­li­šte ne­za­ko­ni­to od­u­ze­to 1992. go­di­ne, ni­ti su im obez­bi­je­di­le ade­kvat­no obe­šte­će­nje, na­sta­vlja­ju­ći ta­ko du­go­traj­no kr­še­nje nji­ho­vih pra­va.
Oko 12.000 „iz­bri­sa­nih”, od 25.671, po­vra­ti­lo je svoj sta­tus do ju­la 2013. ka­da je pre­stao sa va­že­njem od­go­va­ra­ju­ći za­kon, na­kon če­ga je usvo­jen za­kon o še­mi obe­šte­će­nja za one či­ji je sta­tus re­gu­li­san, a po ko­joj bi dr­ža­va is­pla­ti­la 50 eura za sva­ki mu­e­sec pro­ve­den bez prav­nog sta­tu­sa.
Upr­kos ini­ci­ja­ti­va­ma za po­bolj­ša­nje si­tu­a­ci­je oko 10.000 Ro­ma u Slo­ve­ni­ji, ve­ći­na njih se i da­lje su­o­ča­va sa dis­kri­mi­na­ci­jom i dru­štve­nim is­klju­če­njem i oni uglav­nom ži­ve u izo­lo­va­nim na­se­lji­ma, bez ade­kvat­nog smje­šta­ja, vo­de, stru­je, ka­na­li­za­ci­je.
Ro­mi su iz­lo­že­ni i dis­kri­mi­na­ci­ji na tr­ži­štu ra­da, ne­za­po­sle­nost me­đu rom­skom po­pu­la­ci­jom je iz­u­zet­no vi­so­ka, na­vo­di AI.
Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, či­ji je cilj bor­ba pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je kao što su om­bud­sman za ljud­ska pra­va i za­štit­nik jed­na­ko­sti, ima­ju sla­be man­da­te i re­sur­se, za­klju­ču­je Am­ne­sti u svom iz­vje­šta­ju. (Tan­jug)